Mostarske kurve

Dating > Mostarske kurve

Click here: ※ Mostarske kurve ※ ♥ Mostarske kurve

Prema procjenama zavoda za statistiku, sa stanjem od , Grad Mostar od Žitomislića do Drežnice trenutačno ima sveukupno 105. Unatoč vrhovnoj vlasti , ovi su krajevi imali određeni stupanj samostalnosti, posebice za kneza.

Govorio sam joj ti si glupa, ti si pametna, ti si đavo, ti si anđeo, sve sam joj govorio. Dio toga zida sačuvan je uz potok Suhodolinu i poviše Konaka. Mjesne osmanske vlasti bile su okrutnije od sultana, pa su ubijale sve fratre da bi ih spriječili stići do Carigrada da ne bi uspjeli zatražiti od sultana suglasnost za obnovu mostarskoga samostana ili crkve. Herceg HAŠKI SUD Napad na Mostar izvršili su muslimanski dezerteri iz HVO-a 1. I plakala je na moje ruke, na moje reèi, govorio sam joj ti si anðeo, ti si ðavo, telo ti zdravo što se praviš svetica, a padale su svu noæ neke modre kiše nad Mostarom. Čaršija, koja je i najstarija, zauzimala je najvažniji, reprezentativni dio grada - područje uz sam most, s obje strane Neretve. Mozda sam je bio mlado drvo u tvom vrtu, odatle te tako dobro poznajem. Kao i na drugim lokacijama gdje su Hrvati bili velika manjina, bilo zbog početnog stanja ili zbog velikog broja muslmanskih izbjeglica iz krajeva BiH odakle su ih protjerali Srbi Konjic, Zenica, Sarajevo, Lašvanska dolina, okolica Vareša, Kakanj, Zavidovići i dr. Nedvojbeni prapovijesni bedemi središnjeg gradinskog-akropolskog prostora, i onog sa sjevernog ruba građeni u skoro istoj zidarskoj tehnici. I have a blog based…. Samo æe u hladnim noæima, sami i prepoznati odjednom, izaæi na zaèudjen sneg i glasno zaplakati!

Kao što ne možeš tuđi san usniti niti okom drugim videti. Mostar je i danas gospodarsko središte. Izgrađena je u doba bivše , a nakon rata u BiH postala je okupljalište narkomana, beskućnika i pijanaca.

Sramotna fejsbuk strana sa slikama seksi srednjoškolki - On, vidim, nadrasta svojim tankim rastom visoko zlo koje se nad svetom ulicom zavičaja nadvilo. Bošnjaci su slabo stajali s topništvom, pa su od Srba iz istočne Hercegovine naručivali granatiranja i primali logističku potporu.

Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni, jao kad bih znao sa kim sada spava, ne bi joj glava, ne bi joj glava, jao kad bih znao ko je sada ljubi, ne bi mu zubi, ne bi mu zubi, jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije još nedozrele. Govorio sam joj ti si derište, ti si balavica, sve sam joj govorio. I plakala je na moje ruke, na moje reèi, govorio sam joj ti si anðeo, ti si ðavo, telo ti zdravo što se praviš svetica, a padale su svu noæ neke modre kiše nad Mostarom. Nije bilo sunca, nije bilo ptica, nièeg nije bilo. Pitala me je imam li brata, šta studiram, jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me je pitala. Pitala me je da li bih mogao sa svakom tako saèuvaj Bože, da li je volim, tiho je pitala, a padale su nad Mostarom neke modre kiše, ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini al' nije htela to da èini, nije htela il' nije smela, vrag bi joj znao. Jesen je, ta mrtva jesen na oknima njene oèi ptica, njena bedra srna, imala je mladež, mladež je imala, ne smem da kažem, imala je mladež, mali ljubièast, ili mi se èini. Pitala me je da li sam Hrvat, imam li devojku, volim li Rilkea - sve me je pitala, a na oknu su ko božiæni zvonèiæi moga detinjstva zvonile kapi i noæna pesma tekla tihano niz Donju Mahalu, Ej, Sulejmana othranila majka. Ona je prostrla svoje godine po parketu. Njene su usne bile pune kao zrele breskve, njene su dojke bile tople ko mali psiæi. Govorio sam joj da je glupava, da se pravi važna, Svetlana, Svetlana, znaš li ti da je atomski vek, De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam Joj govorio, ona je plakala, ona je plakala. Vodio sam je po Kujundžiluku, po ašèinicama, svuda sam je vodio, u peæine je skrivao, na èardak je nosio, pod mostovima se igrali žmurke, Neretva ždrebica, pod starim mostom Crnjanskog joj govorio, što je divan, šaputala je, što je divan. Kolena joj crtao u vlažnom pesku, smejala se tako vedro, tako nevino, ko prvi ljiljani, u džamije je vodio, Karaðoz-beg mrtav, premrtav pod teškim turbetom; na grob Šantiæev cveæe je odnela, malo plakala, kao i sve žene, svuda sam je vodio. Sada je ovo leto, sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme, u jednom listu pola stupca za Peru Zupca i ništa više, a padale su svu noæ nad Mostarom neke modre kiše, ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini al' nije htela to da èini, nije htela, il' nije smela, vrag bi joj znao. Ni ono nebo, ni ono oblaèje, ni one krovove, bledunjavo sunce - izgladnelog deèaka nad Mostarom ne umem zaboraviti, ni njenu kosu, njen mali jezik kao jagodu, njen smeh što je umeo zaboleti kao kletva; onu molitvu u kapeli na Bijelom Bregu, Bog je veliki, govorila je, nadživeæe nas; ni one teške, modre kiše, o jesen besplodna, njena jesen... Posle su opet bila leta, posle su opet bile kiše, jedno jedino malo pismo iz Ljubljane, otkuda tamo, ni ono lišæe po trotoarima, ni one dane, ja više ne mogu, ja više ne umem izbrisati. Piše mi, pita me šta radim, kako živim, imam li devojku, da li ikad pomislim na nju, na onu jesen, na one kiše, ona je i sad, kaže, ista, kune se Bogom potpuno ista, da joj verujem, da se smejem davno sam, davno, prokleo Hrista a i do nje mi baš nije stalo, klela se, ne klela, mora se tako, ne vrede laži. Govorio sam joj o Ljermontovu, o Šagalu, sve sam joj govorio, vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu knjigu, èitala popodne, u kosi joj bilo zapretano leto, žutilo sunca, malo mora, prve joj noæi i koža bila pomalo slana, ribe zaspale u njenoj krvi; smejali smo se deèacima što skaèu s mosta za cigarete, smejali se jer nije leto, a oni skaèu - baš su deca, govorila je: mogu umreti, mogu dobiti upalu pluæa... Onda su dolazile njene æutnje, duge, preduge, mogao sam slobodno misliti o svemu, razbistriti Spinozu, sate i sate mogao sam komotno gledati druge, bacati oblutke dole, niz stenje, mogao sam sasvim otiæi nekud, otiæi daleko, mogao sam umreti onako sam u njenom krilu, samlji od sviju, mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu, u stenu, sve sam mogao... Prste je imala dugaèke, krhke, beskrvne a hitre, igrali smo se buba-mara i skrivalice, Svetlana izaði, eto te pod stenom, nisam valjda æorav, nisam ja blesav, hajde, šta se kaniš, dobiæeš batine; kad je ona tražila - mogao sam pobeæi u samu reku - našla bi me, namiriše me, kaže, odmah, pozna me dobro. Nisam joj nikad verovao, valjda je stalno æurila kroz prste. Volela je kestenje, kupili smo ga po Rondou, nosila ga u sobu, vešala o konèiæe, volela je ruže, one jesenje, ja sam joj donosio, kad svenu stavljala ih je u neku kutiju. Pitao sam je šta misli o ovom svetu, veruje li u komunizam, da li bi se menjala za Natašu Rostovu, svašta sam je pitao, ponekad glupo, znam ja to i te kako; pitao sam je da li bi volela malog sina, recimo plavog, skakala je od ushiæenja - hoæe, hoæe, a onda, najednom, padala je u neke tuge ko mrtvo voæe: ne sme i ne sme, vidi ti njega, kao da je ona pala s Jupitera, ko je to, recimo, Zubac Pera, pa da baš on a ne neko drugi, taman posla, kao da je on u najmanju ruku Brando ili takvi. Govorio sam joj ti si glupa, ti si pametna, ti si ðavo, ti si anðeo, sve sam joj govorio. Ništa mi nije verovala. Vi ste muškarci roðeni lažovi, vi ste hulje, svašta je govorila. A padale su nad Mostarom neke modre kiše... Stvarno sam voleo tu Svetlanu jedne jeseni, jao, kad bih znao sa kim sada spava, ne bi mu glava, ne bi mu glava, jao, kad bih znao ko je sada ljubi, ne bi mu zubi, ne bi mu zubi, jao, kad bih znao ko to u meni bere kajsije, još nedozrele. KALEMEGDANSKO VEÈE Pucala je zora kao kora Noæ se s mukom predavala danu Grlio sam smrznutu Svetlanu Pokraj Save na Kalemegdanu. A sa vrha Nebojšine kule Drozd je pesmom budio grlicu Ja nabreko k'o topovsko ðule Sva mi dugmad otpala na šlicu. DOK SAM TE IMAO jezik sam ptica razaznavao i tajne ptièije odgonetao biljke sam razumeo, i u noæima prepisivao razgovor trava tolike sam pesme ispisao prepisujuæi rukopis vetra uz more, u noæi,u planini tolike navoljnike saslušati umeo i èiniti im male radosti bez napora, bez sebiènosti imalo tolike sam dobrote i plemenitosti umeo u druge utkati a da i preveæ ostane u meni san sam s radošæu na oèi nanosio i buðenju se kao drveæe radovao dok sam te imao… LJUDI U NAŠIM GODINAMA Ljudi u našim godinama ulaze u ljubav oprezno kao neplivaèi u plitku vodu, kao politièari u kombinacije, iz èistog straha od ponovnog voljenja, iz nesigurnosti, a oni su zanate ljubavi veæ dobrano izuèili i mogli bi biti od slatke pouke neiskusnima, no ostaæe zavatreni a sigurni i uspravni na ulici, með ljudima, samo æe u hladnim noæima, sami i prepoznati odjednom, izaæi na zaèuðen sneg i glasno zaplakati. MOJA TE REÈ DOTAKLA Moja te reè dotakla u trenu kad si odluèila da ne veruješ nikome ko je odrastao i ko pokušava da te ukroti. Kao ptica nevidljiva, kao žuti list koji te u šetnji presretne naglo i upozori na pad. Jer sve je prolazno i sve se smenjuje. Kao da gledaš veliku reku u predveèerje koja odnosi bele laðe, a iza svakog malenog osvetljenog prozora možda odlazi neko koga bi mogla zavoleti zauvek. NEMA TOG MORA Nema tog mora koje sam detetom upamtio, te sete u sutonje. Ni senke èempresa nisu guste i mirišljave. A ni ja, veæma, nisam onaj koji hodih grobljima i stazama uz more, onaj koji se radovao buri i gustoj kiši nad morem. Moje godine gusnu i krv je sve sporija. Zalud me tvojom vrelinom detinjom kaniš vratiti u doba koje sanjam, tvoje male godine dar su mom jeziku koji sa tvoje kože tajna znaèenja prepisuje. SPIRAM TE SA KOŽE Spiram te sa kože, Sa minulih leta, Miris hladnog limuna, Zelen martovski prhut, Iskašljavam te, Talog ispod jezika, Vreo šljunak u krvi, Ljtim te sa nokata Oštrim nožem kajaèem Nema te, nema te, Nema te. Reèi te se odrièu i u laž me ušuškuju, Nisi postojala sem u pesmama, nisi postojala ni toliko da bi se pomirili sa išèeznuæem, Istresam te iz džepova starih košulja, Stružem te okom sa fotografija Stresam te sa kose, Davni prosinaèki sneg, Proklinjem pesme u kojima stanuješ, jedeš, spavaš, umivaš se, Sve bih ti oprostio samo da te ima, Da ima krvi u tebi. Srce od najfinijeg drveta izvajao bih i pod rebra ti ga sakrio, More bih ti u san donosio. Vetrovi bi ti bili pokorni, Kišama bih te uspavljivao, Samo da te ima imalo izvan reèi, Samo da postojiš. Kako æeš i ovu Molitvu èitati Ako te nema Ako uporno tvrdiš Da te nema, Da sam te izmislio. TRPANJSKE ELEGIJE ptice te ne vole moja ljubavi kosa ti miriše na jesen I tog leta sam je prvi put zavoleo s bezbroj nestašnih vidri u telu i ni do danas je nisam preboleo onako setnu gorku neveselu tog leta sam je prvi put zavoleo II govorio sam joj da je ko muško da više ne nosi pantalone pravila se da je ne zanimam i nije me to bolelo bilo je tog leta bezbroj mladiæa mišiæavih lepih bilo je na draæevcu mladiæa koji su skakali sa najveæih stena pred devojkama neki holanðani musavi koji su ih snimali kao da su ugledali musu kesedžiju pa da se hvale tamo kod njih mene je èudilo kada me je gledala malo kriomice bio sam tog leta jako mršav i bled i išao sam stalno u zelenoj košulji jednoj sa pegama jer su mi se videla èetiri rebra govorio sam: ja to tako osetljiva mi koža a sunce beše tad potpuno bledo nad vidokruzima zatoèenim vodom èak pomalo sivo ja sam je danima netremice gledo iza stena se kao dete skrivo brao kupine gaðao je kamenèiæima sakriven da kao onako nehajno u pesku leži ko mrtvi ladoleži dok pod suncem spava govorio sebi: nasankaæeš se ona je lepotica ona je za one skakavce sa stenja za one što vade zvezde i ježeve za snagatore muskulatore duvatore urlatore za one sa lanèiæima od koralja i školjki i ježevih zuba i šta znam ja znam tetovirane razbacane zalizane nešišane treba biti majstor i skakat naglavaèke sve sam to mislio. III nosila je o vratu tanak lanèiæ sa malom zlatnom ikonicom tog leta kad sam je prvi put zavoleo igrali smo se lopte u vodi ozbiljno za golove ona je pobedila jer sam to hteo smejala se gnjurala govorila mi al si ti igra? Šimiæem sa prvim pesmama u kojima sam potkradao tina sa svega jednom gimnazijskom ljubavi nesreænom naravno molio sam je da mi prièa o osijeku, o Hrvatskoj, o Dravi u groblju sam je noæu plašio tamo smo išli da se volimo prièao sam joj o vampirima meseèarima i kojeèemu oèi su joj bile èudo svetle sedeli smo na stepenicama èempresi se nijali nad obalama oblaèja su nad trpnjem retka ni reèi kiše za celo leto to leto nikad ponovljeno moje su ruke tamo ostale na onom stenju moje su oèi tamo ostale u dnu vidokruga gde se Hvar pomalja u izmaglici moje nepreboli moji porazi pod crkvom svete gospe od karmela jedna je èasna sestra bila tako mlada i bela tog leta u trpnju i gledala je samo preda se kad je prolazila crkvenim vrtom vera je rekla kad me ostaviš i ja æu tako i ja sam u sebi celo leto plako i nisam hteo da joj to kažem V rekao sam joj evo ti Beliæa èitaj ga to je pesnik za leto za sumraèja rekao sam joj evo ti mirno vreme mislili smo da æe kiša èitala je pod crkvom pomalo tužna leða su joj bila sasvim otkrivena VI sad su ovde zime nad ovim gradom nad ovom rekom ja sam stariji za jedno prokletstvo ovde su snegovi ovde košave vojvodina ona Antiæeva ona prava magle tišina nad ovim gradom panonske tuge i kada pišem ja prosto ne umem da je preæutim i kada mislim i kada krijem da mi se plaèe ko onog leta VII jesen dolazi u njenim pismima i samoæa i nièeg da me malo oveseli miris davno dozrelog voæa iz beskraja se u me naseljava i samo nehajno oseæam to jesen umorna od leta spava u našim telima ponekad mislim da je dobro što ne æutimo što odlazimo na svoje strane ona odveæ snena ko obeznaðeni pešice lagano niz reku nedostig prugu ja ovako gorko bezbolan poslednjim vlakom u Smederevo u neku tuðu tugu i samo sunce potonje ko grudva snega u letu to sunce nikad nepoznato to sunce nad nama nadneseno ko kletva to sunce panonsko i samo pobuna sumnji u nama prokletstvo bola a sanjam tako da smo grofovi tako u dvorcima na balonima i na njoj prozraèna haljina od tila i kažem hajdemo to su naša kola to su naše koèije stoje u doksatu a samo istina samo saznanje da smo sami ostaje u zraku ko svedoèanstvo o jednom nehajno proigranom satu VIII strana sedam nekog lista, pesma za veru, pesma za neveru zalud mi prièaju da nevine devojke mirišu na leto ne dam se ne dam za stranu sedam pa eto bože daj meni sirotom rabu da jednom zaæutim naoèigled sveta iz dana u dan trunem ko biljka ne dam se ne dam nije moja kosa za buket bosiljka odveæ je rano neæu eto daj meni svevišnji da verujem svima da se smejem da mi je jednako sa svim i bez svega bojim se bojim onog snega nad panonijom što se svija o crnom meni ko li æe to moje slutnje razbistriti ko me razumeti ko me zavoleti ko me preboleti… ALEKSA SE VRAÆA IZ RAJA Od zvijezda satkan, iz beskraja, Aleksa se vraæa iz raja. Ima li ikog, u èase sretne, s dobrom na licu, s dušom, da sretne? Hoæe li iko, živ, mrtav, ko zna - na Starom mostu da ga prepozna? A voda žubori, mire jasmini, gle ono djevojèe nalik Emini! Izašle lijepe Anke i Zore, s Neretvom nerijeè da prozbore. Prolazi Aleksa sav od svjetlosti - a nikog svoga, Bože oprosti. Samo pazimo, ko sjene crne, nas nekolko da ne posrne.